Добродошли на нашу презентацију
Посетите нас и на:
О нама
У центру Бање Горња Трепча, у непосредној близини извора лековите воде налази се ресторан са смештајем "ИЗВОРИ". Смештен је на атрактивној локацији, у централној улици 50 и 100 метара удаљености од рехабилитационог блока односно купалишта. Пансион располаже са собама, рестораном и летњом баштом. Све собе имају купатило, као и терасу са погледом на зеленило које доминира читавом бањом. Лековита термоминерална вода, обиље чистог ваздуха са околних планина Вујна и Буковика су гаранција опоравка и окрепљења. Пансион "ИЗВОРИ" има вишегодишњу традицију и познат је по квалитету услуга, домаћој кухињи и љубазном особљу.
О бањи
Бања основана је 1955. године и од тада до данас успешно опслужује бањске ресурсе. Код привредног суда у Чачку, Решењем FI-2/2010. год. од 09.02.2010. регистрована је као Специјална болница за рехабилитацију “ ГОРЊА ТРЕПЧА“ са седиштем у Горњој Трепчи бб, чији је оснивач Акционарско друштво природно лечилиште Бања Горња Трепча.
ГДЕ СЕ НАЛАЗИ
Бања Горња Трепча се налази у југозападној Шумадији, у северном делу чачанске котлине, на обронцима планине Вујан и Буковик, у уској котлини речице Бање, на надморској висини од 460м. Могло би се рећи да је смештена у троуглу између градова Чачка, Г. Милановца и Краљева, на удаљености 18км од Чачка, 9км од Г. Милановца (преко Вујна), 140км од Београда ибарском магистралом.
Иако добро повезана са важним путним правцима, Бања је потпуно изолована од вреве околних градова и великих саобраћајница. Када се са Ибарске магистрале одвоји пут према Горњој Трепчи, пред путником који се у њу запутио, смењују се прелепи пејзажи. Питоми брежуљци прекривени зеленим ливадама и узораним њивама, воћњаци и виногради, предели са густом буковом шумом, красе и леву и десну страну пута, којим, благо се успињући, стиже у јединствену Бању.
КАКО СЕ ДОЛАЗИ?
Горња Трепча налази се у југозападној Шумадији, на раскршћу значајних путних праваца у том делу Србије. Веома је лако доћи до Бање из разних праваца: из правца Новог Сада и Београда пут до бање Горња Трепча води Ибарском магистралом, преко Љига и Горњег Милановца. Ако долазите из Ниша или Јужне Србије до нас можете стићи магистралним путем преко Крушевца, Краљева и Мрчајеваца. Из Ужица и Црне Горе – преко Пожеге и Чачка, а из Крагујевца и Источне Србије преко Кнића и Мрчајеваца. До Горње Трепче такође можете стићи и из правца Косова и Метохије и Новог Пазара преко Рашке и Краљева.
Аутобуске везе са Бањом су солидне. Постоје редовне аутобуске линије до Чачка, који је одлично повезан са свим важнијим правцима и већим градовима у Србији. У туристичкој сезони до Горње Трепче саобраћа аутобус Бечејског превозника из правца Новог Сада и Београда.
До Горње Трепче може се, такође, стиxћи и железницом (тачније до Чачка са којим је Бања добро повезана локалним аутобуским везама). До Чачка се возом долази из следећих праваца: Београд – Лајковац – Љиг, Ужице – Пожега, Крушевац – Краљево, Косово Поље – К. Митровица – Рашка – Краљево.
КЛИМА И ПЕЈЗАЖ
Сама Бања смештена је у узаној котлини речице Бање, више изграђена на левој него на њеној десној обали. Са десне се обале у оштром нагибу пење планина Вујан, док је лева обала ипак нешто пространија и планински венац има благи нагиб. Планински обронци обрасли су густом шумом бреста, букве, храста, белог јасена, цера, граба, липе, као и са пет хектара четинарске шуме која читавом пределу даје незабораван изглед.
Богати биљни прекривач, поред неоспорне туристичке атракције, представља и сигурну заштиту минералних извора од спољњих утицаја, као и заштиту самог места од хладних северних ветрова.
Шумски пејзажи местимично су испресецани пропланцима који су у пролеће или лето прекривени разнобојним цветним ћилимима. Ваздух је овде, чист, планински, а тишина и мир величанствени.
Клима је изузетно блага, умерено – континентална. Температура ваздуха је без већих дневних и годишњих колебања. У врелим летњим месецима, када у равничарским пределима владају велике жеге, овде је температура нижа за неколико степени, а ноћи су врло пријатне и свеже. И ваздушна струјања су умерена, због већ описане заклоњености Бање планинским венцима и богатим биљним покривачем, али то не значи да нема довољно сунца и сунчаних дана.
Узевши у обзир повољне климатске чиниоце и нетакнуту природу у којој је Бања смештена, може се рећи да је идеално место за боравак сваког човека свакодневно изложеног стресу и штетним утицајима из ваздуха, воде, хране. Повратак природи је исконска тежња све већег броја људи, а овај еколошки бисер, пружа могућност њеног остварења.
ОКОЛИНА
Околина Бање обилује природним атракцијама, културно историјским споменицима и богатом етнолошком баштином. Од природних атракција у сваком случају на првом месту је планина Рудник, највиша планина Шумадије са својим врховима Велики Штурац ( 1169м) и Мали Штурац ( 1159м ), која краси целу Шумадију. Са Рудника се пружају четири планинска венца, а онај који иде на југ преко Белог Поља ка Западној Морави најзначајнији је за овај крај. Овај венац има неколико врхова: Бело Поље, Збеговиште, Црни врх, Вујан, Буковик, Котленик. Куриозитет Рудника представља Островица, најбоље очувана вулканска купа у нашој земљи, са остацима истоименог средњевековног града ( 1325.год.) престоницом великог жупана Николе Алтомановића. Рудник привлачи многобројне туристе и излетнике, а са њега се пружа незабораван поглед на целу Шумадију.
ОСОБИНЕ И САСТАВ ВОДЕ
Вода Бање Горња Трепча је слабо алкална, хидрокарбонатна, олиго минерална, акратотерма.
Анализе које је 1990. године радио Институт за физикалну медицину и рехабилитацију у Београду показује да вода има селена. Истраживање воде врши сваке треће године Институт за рехабилитацију Београд – Сокобањска 17. Због својих специфичних физичких и хемијских карактеристика минералне воде, које су испитане на територији Горње Трепче, могу се користити за медицинску рехабилитацију оболелих од неуролошких и реуматских болести.
Термоминерални извори Трепчанске бање спадају у најбоље проучаване у нашој земљи. Прво испитивање физичко - хемијских својстава извршили су 1904. године др. М. Николић и др. А. Зега. Минерални извори Трепчанске бање везани су за дубоку раседну линију и јављају се у дужини од непуних 1000 метара, на десној обали клисурасте долине Бесног потока, у подножју шумовитих огранака планина Вујан и Буковика.
Извори су доста јаки и по саставу врло слични. Температура воде је 29,8°C.
Трепчанска бања садржи ретке микроелементе који су познати по активном биолошком дејству на човечији организам. Горња Трепча се налази у ширем подручју који обилује најпознатијим бањама ( Врњачка, Матарушка, Богутовачка, Овчар бања, и др. ) не само у нашој земљи него и у Европи. Велика компаративна предност Горње Трепче је што мали број термоминералних извора у Србији има радиоактивна својства, а то ће, највероватније бити пресудно за даљи развој бање.
Утврђено је да је вода минералних извора Горње Трепче благо радио-активна, јер поред уобичајених минерала калијума (К), калцијума (Ca), натријума (Nа), хлора (Cl), баријума (Ва), гвожђа (Fe), сребра (Ag), мангана (Mn), алуминијума (Al), олова (Pb), хрома (Cr), никла (Ni), бакра (Cu), сумпора (S) и других, садржи и веома ретких, готово непознатих елемената као што су: цезијум, рубидијум, стронцијум, литијум, кобалт, ванадијум, титан, уран, радон, радијум.
Захваљујући садржају набројаних ретких елемената Горња Трепча је добила назив „Атомска Бања“. У њој је први пут у термалним водама откривен цезијум. Веома је срећна околност да су односи елемената у термалним изворима врло повољни и да је радиоактивност мала (високо радиоактивне воде су штетне за људски организам). Максималан садржај радона износи од 3,3 до 7,7 Манхеових јединица. Вероватно да се у повољном односу елемената у термоминералним водама и крије тајна оздрављења многобројних болесника.
Из литературе је познато да цезијум доприноси лечењу нервног система, епилепсије и регулише крвни притисак. Литијум, рубидијум и стронцијум делују на нервни систем, али и на реуматична обољења. Стронцијум је неопходан састојак за срашћивање костију после прелома. Велику улогу има у расту коштаног ткива, нарочито у последњем стадијуму развића плода. Код рахитичних болесника утврђен је недостатак стронцијума у коштаном ткиву.
У односу на термалну воду хумуси, глине и стене садрже више литијума за око 2000 пута, рубидијума 4000 пута, стронцијума око 3000 пута и цезијума 150 пута.
После овог открића у Горњој Трепчи за лечење, поред термоминералне воде, на основу препоруке медицинских стручњака, користе се и пелоиди-лековито минерално блато, које се справља мешањем хумуса и термоминералне воде. Болесници се у Горњиј Трепчи купају два пута дневно, изузетак представљају само они пацијенти којима лекар одреди једно купање на дан, услед контраиндикација.
Сртучњаци Института за нуклеарне сировине, на основу анализе садржаја H2S комплетне у термалним водама Горње Трепче, утврдили су да се оне не могу сврстати у слабо сумпоровите, како је то раније увек чињено, већ да припадају типу хидрокарбонатних земно-алкалних вода.
Вредност РН креће се између 7,4–7,5 те се ради о водама слабо алкалног карактера.
Термоминерална вода је јувенилна, што значи да не постоји опасност да се временом исцрпи. Температура воде и њен састав су константни, што обезбеђује перманентну лековитост,јер вода пролази радиоактивне стене.
Геохемијски састав минералне воде у Горњој Трепчи приликом флаширања и транспорта остаје трајан и међусобни односи елемената се не мењају. Наравно, радиоактивност временом опада, као и у свим другим случајевима.